Brige vs. Carstvo Božije

Jevanđelje po Mateju: 6:25-34
Ne brinite! Zemaljske stvari daju čovečijem srcu iluziju sigurnosti i rešenje za brige; realno, upravo one pokreću stanje zabrinutosti. Srce koje je vezano za zemaljske stvari prima, zajedno sa njima, zagušljivi teret briga. Briga skuplja blago, a skupljeno blago donosi brige. Želimo da obezbedimo svoj život pomoću zemaljskih stvari, kako bi postali bezbrižni, brineći se, ali realnost dokazuje upravo suprotno. Lanci koji nas vezuju za zemaljske stvarimi su upravo ove brige.
Pogrešno korišćenje zemaljskih stvari se sastoji od činjenice da su nam stvari potrebne za sigurnost sutrašnjeg dana. Ali ove stvari su namenjene, u najstriktnijem smislu reči, samo za današnji dan. Upravo ova sigurnost sutrašnjeg dana me čini tako nesigurnim danas. Dosta je svakom danu zla svog. Onaj koji potpuno predaje sutrašnji dan u Božije ruke, i prima danas ono što potrebuje za život, takav čovek je zaista siguran. Ono što dobijam svakodnevno treba da me čini slobonijim po pitanju sutrašnjeg dana. Razmišljanaje o sutaršnjem danu donosi jednu neprestanu brigu. Ne brinite se dakle za sutra – ovo je ili nemilosrdna izjava siromašnijim ljudima kojima Isus upravo govori, onima koji, ljudski gledano, sutra će ogladneti ako se ne brinu danas, ili nesnosni zakon kojeg čovek prezirno odbija od sebe, ili je to jedinstvena izjava Jevandjelja, u vezi slobode Božije dece koja imaju Oca na nebu. On im je dao Svog ljubljenog Sina. Kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje? (Rim 8:32).

Ne brinite se dakle za sutra; ova izjava se ne moze svatiti kao zivotna filozofija, ili kao zakon nego jedino kao Jevanđelje Isusa Hrista. Jedino učenik koji priznaje Isusa nalazi u ovim rečima obećanje, puno ljubavi, Oca Isusa Hrista i oslobođenje od svake druge stvari. Nije zabrinutost ono što čini vernika da se ne brine, nego vera u Isusa Hrista. On sada zna da ne pomaze kada brine (stih 27). Sutrašnji dan, idući sat nam ne pripadaju. Nema nikakvog smisla da se ponašamo kao da zaista možemo uticati na okolnosti, ako se brinemo. Ni na koji način ne možemo menjati okolnosti na ovome svetu. Jedino Bog može da se pobrine, jer On upravlja ovim svetom. Zbog toga što se mi ne možemo pobrinuti, jer smo tako nemoćni, ne trebamo se ni brinuti. Ako se brinemo uzurpiramo Božije gospodarstvo.

Onaj koji sledi Isusa zna ne samo da ne može i da ne treba da se brine nego i da nema potrebe da to radi. Ni briga kao ni rad ne prizvode naš svakodnevni hleb, nego Bog Otac. Ptice i ljiljani ne trude se i ne predu, ali ipak imaju hrane i odenuti su, svakodnevno dobijaju ono što im je potrebno, a da se nisu brinuli za to. Ovo zemaljske stvari su im potrebne samo za danas, ne skupljaju ih, i na taj način proslavljaju svog Stvoritelja, ne kroz vrednost, radnost ili brigu, nego kroz jednostavno svakodnevno primanje, darova koje Bog daje. Na taj način ptice nebeske i liljani u polju postaju primer Hrisovim sledbenicima. Isus uništava na taj način potrebu za povezivanjem rada sa hranom, zamisljenu bez Boga. Ne smatraju svakodnevni hleb kao nagradu za njihov rad, nego nam govore o jednostavnosti u kojoj nema brige, onog koji ide Hristovim putem i dobija sve od Boga.

“Gle nijedna životinja ne radi za svoju hranu, nego svaka ima zadatak koji treba da ispuni, a potom traži i nalazi svoju hranu. Ptica leti i peva, pravi gnezdo, hrani svoje male (ptiće); to je njen posao, ali ovim radom ne zarađuje za hranu. Volovi oru, konji vuku i učestvuju u bitci, ovce daju vunu, mleko i sir; to je njihov posao, ali se ne hrane iz svega ovog, nego zemlja daje travu i hrani ih, Božijim blagoslovom. Dakle i čovek treba da radi i uradi nešto, ali u isto vreme da bude svestan da ne njegov rad, nego Drugi je Onaj koji ga hrani, i to je bogati Božiji blagoslov, i ako, na prvi pogled, se hrani od svog rada, jer Bog mu ne daje ništa ako ne radi. Kao što ptica ne seje, niti skuplja, umreće od gladi ako ne leti u potrazi za hranom. I kada nađe hranu, ta hrana nije plata nego Božija dobrota. jer ko je tamo stavio hranu da je ona nađe? Jer ako Bog ne spremi unapred, niko neće naći, čak kad bi ceo svet radio i tražio do iscrpljenosti” (Luter).

Ako o pticama i liljanima brine Stvoritelj, neće Bog nahraniti još više svoju decu koja Ga svaki dan mole? On kome sva dobra zemaljska pripadaju, i koja deli po Svojoj želji, ne može dati i svakodnevne potrebne stvari?
Znam Otac moj se brine. Za hleb sa moga stola On sve ptice hrani, Što bi ja bio zabrinut? (Klaudius)
Briga ili zabrinutost je zanimanje neznabožaca, onih koji nemaju veru i onih koji se pouzdaju u svoj rad a ne u Boga. Neznabožci se brinu, jer ne znaju da Otac zna sve što njima treba. Zato žele da ostvare sami ono što ne očekuju od Boga. Sa druge strane za jednog učenika važi princip: “Ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati.” Sada postaje jasno da briga za hranom i odećom nije isto što i briga (iskanje, traženje) Božijeg Carstva; kao što bi voleli da verujemo da bi ispunjavanje naših i porodičnih obaveza, i briga za hlebom i domom bile jednake brizi za Božijim Carstvom, i kao da bi se to rešilo brigom. Bozije Carstvo i Njegova pravda su nešto sasvim drugo od darova koje primamo dodatno (i ovo će vam se sve dodati). U stvari to nije ništa drugo osim pravde o kojoj je govorio u Ev. po Mateju 5 i 6, pravda Hristovog krsta i učeništvo pod tim krstom. Zajedništvo sa Isusom i izvršavanje Njegovih zapovesti dolaze PRVO, a sve ostalo ide posle. To nije neka mešavina nego je redosled. Traženje Hristove pravde ide pre brige za naš život, za hranom, odećom, zanatom i porodicom. Ovo je najsažetiji rezime onog što je do sad rečeno. Ova Hristova reč je ili nesnosni teret, raspad ljudske egzistencije siromašnih i onih koje žive u nemaštini, ili pak Jevanđelje koje oslobađa i donosi potpunu radost. Isus ne govori o onome što čovek treba da uradi a ne može, nego o onome što nam je Bog dao i obećanja koje nam i dalje daje. Ako nam je Hrist bio darovan, a mi smo pozvani da Ga sledimo u učeništvu, zajedno sa Njim nam je darovano sve, bukvalno sve. (Rim 8:32). Sve ostalo će nam se doadati. Onaj koji sledi Isusa gleda samo Njegovu pravdu, nalazi se u Njegovoj ruci pod Njegovom zaštitom, zaštitom Isusa Hrista i Njegovog Oca. A onom koji se nalazi u takvom zajedništvu sa Ocem ne može se ništa desiti, i ne može sumnjati u činjenici da će Otac sigurno nahraniti Svoju decu i neće ih ostaviti da trpe glad. Bog će poslati pomoć u pravo vreme. On zna njihove potrebe.
A kad je sledio jedno vreme Isusa, na Njegovo pitanje: “Eda vam šta nedostade?” učenik će odgovoriti: “Ništa Gospode!” Kako bi moglo da usfali nešto onom koji u gladi, u progonstvu i u opasnostima, ima sigurnost zajedništva sa Isusom Hristom?

Iz knjige Učeništvo (Nachfolge) koju je napisao Ditrih Bonhofer (Dietrich Bonhoeffer 1906 – 1945)

Srbija posle poplave

Srbija posle poplava izgleda odprilike ovako: poplavljeni marketi, unistene kuce, vozila koje je voda odnela, zivotinje koje je voda progutala, i poginuli ljudi kao i ostali drugi problemi koji su nas zatekli i pitamo se zasto je Bog dopustio sve ove stvari.

Inace u nasoj zemlji nemastina je pritiskivala i vecina ljudi su ziveli sa odredjenim teretom i jako je malo onih koji su bili zaista srecni. Sada je jako tesko naci cak i najmanje zrno vedrosti u srcima nastradalih. Sta se ovo desava sa nama?

Razmisljam o Joni – zatecen u buri na moru. Zbog cinjenice da nije bio poslusan Bogu, nesreca je dosla na ceo brod. Mozda smo se mi hriscani jako malo molili za nasu Srbiju, previse smo zauzeti nasim obavezama.

Vreme je da se probudimo iz ovog smrtonosnog sna. Da se probudimo iz lazi. Iz najvisljih slojeva drustva do najnizih, laz je postala nacin zivota. Veliki, veliki greh!

Probudimo se iz ponosa. Kupujemo luksuzna kola, moramo imati uvek zadnje modele telefona, koji moraju imati i zadnji soft koji je izasao, potrosimo lose svoje male plate na jeftine zabave, i obmanjujemo sami sebe govoreci da smo mi, srbi najbolji. Oholost dolazi pred pad (Price 16:18) i na zalost previse ljudi je umrlo.

Probudimo se iz lenjosti. Kao da u svakom od nas postoji neko seme zavisti, razocarenje u ovaj zivot je toliko kruto da nam jednostavno nista drugo ne preostaje nego da se pomirimo sa sudbinom. Moramo se boriti, a boriti se znaci raditi znajuci da nas Bog nije stvorio da sedimo i cekamo bujicu zivota a da nista ne radimo u medjuvremenu. Lenjost vodi u pakao.

Probudimo se iz greha bluda. Ovaj greh se izrugao ljudskoj savesti, koliko je jos bilo. Svuda se prikazuje nevernost bracnog para kao nesto normalno, prljavstina umesto cistote se promovise kao stil zivota a deca na kraju i poveruju da ih je roda donela na ovaj svet. Ono sta se desavalo u Sodomu i Gomoru se desava i nama danas. koliko da trpi jos Bog?

Probudimo se iz ravnodusnosti. Radujemo se sto se nama nije nista dogodilo a solidarnost nestaje. Gledamo nevolje oko nas kao film. Ali nemojmo zaboraviti, ljudi koji su izbegli ove katastrofe nisu nista bolji od onih koji su bili zateceni. Bog je samo poslao znak upozorenja. Jedan dobar hriscanin ima saosecanje, a ravnodusnost je greh koji vodi ka smrti.

“Covek ovakav kakav je spava, a covek kakav treba biti treba da bude budan”

(Autor: Aleksandar Fintoju, prevedeno sa rumunskog jezika, u originalu umesto Srbija si srbi stoji Rumunija i rumuni.)

15 April – On odobrava želje pravednika

“A šta pravednici žele Bog će im dati.” (Priče Solomunove 10:24)

Ako pravednik ima neku želju koja je po volji Božijoj, On je ispunjava. Ne bi bilo ni za jednog čoveka, ni za društvo oko njega da jedno takvo obećanje važi i za nepravedne. Držimo se Božijih zapovesti i On će odobriti naše želje.

Ako bi se desilo da pravedni imaju nepravedne želje, one neće biti ispunjene. To nisu njihove prave želje, to su samo njihove greške i lutanja i dobro je da te želje budu odbijene. Ali njihove svete želje stižu kod Gospoda i On ih ne odbija. Ako nam se čini da su naša iskanja odbijena za jedno vreme, ohrabrimo se kroz današnje obećanje i tražimo ponovo. Ako smo jasno dobili negativan odgovor, zahvalimo Mu jer znamo da On neće ispuniti želje koje nisu za naše dobro.

Postoje stvari koje možemo sa hrabrošću tražiti. Ono što trebamo želeti pre svega je da budemo sveti i u svemu predani, da budemo slični Gospodu Isusu i spremni za nebo. To su želje blagodati, a ne želje naše prirode – želje pravednog čoveka, a ne telesnog; te želje će Bog ispuniti za sigurno, i uradiće i više nego što smo mogli zamisliti. „Teši se Gospodom, i učiniće ti šta ti srce želi.“ Dušo moja, danas još, hrabro traži velike stvari.

14 April – Moj izbor je Njegov izbor

“Izbra nam dostojanje naše” (Psalam 47:4)

Naši neprijatelji bi nam dodelili jedan jako loš deo, ali mi nismo ostavljeni u njihovim rukama. Naš Gospod nam daje veliko nasledstvo koje nam osigurava mesto, kroz Njegovu beskrajnu mudrost. Misao koja je bolja od naših misli nam određuje sudbinu. Bog je Davatelj svega i mi smo sretni što je to On; naš izbor je da prepustimo da On izabere za nas.

Svesni sopstvene ludosti, mi ne želimo da upravljamo našom sudbinom. Osećamo se sigurnijim kad Gospodu prepustimo upravljanje naše lađe, nego da mi sopstvenom procenom upravljamo. Mi rado predajemo sadašnji bol i neizvesnu budućnost našem Ocu, našem Spasitelju i našem Utešitelju.

O, dušo moja, donesi danas svoje želje Gospodu pred noge. I ako si bio tvrdoglav i pun svoje volje, želeći da budeš i radiš sve po tvojim mislima, odbaci sada tvoju besmislenu sebičnost i prepusti uzde u ruke Gospoda. Kaži „On treba da izabere“. Ako drugi osporavaju suverenitet Gospoda i cene slobodnu volju coveka, ti im odgovori: „On će izabrati za mene“. Moj najbolji izbor je da prepustim Njemu izbor. Ja biram to što je On još pre izabrao za mene.

13 April – Preobraženo telo, kao Njegovo

“Koji će preobraziti naše poniženo telo da bude jednako telu slave Njegove, po sili da može sve sebi pokoriti.”(Filipljanima 3:21)

Često kada nas bol izmuči do te mere da ne možemo da razmišljamo ili da se molimo, osećamo stanje nemoći u našem telu, a kada smo iskušani kroz naše telo, shvatimo koliko je dostojna prezira ova „telesna želja“. Naše telo koje nas ponižava u stvari nam čini uslugu. Oh, kad bi se mi istinski ponizili, znajući da je naše telo slično životinjama i čak nas vezuje za ovu zemlju.

Ali, naš Spasitelj, Gospod Isus Hristos će to stanje promeniti. On će nas učiniti jednakim telu slave Njegove, sve nas koji verujemo u Njega. Naša duša se preobražava kroz veru; tako će se i naše telo obnoviti i biće prikladno našem, kroz Duha Svetog, preobraženom duhu. Kada će ta promena nastati, ne znamo, ali sama nada nas može održati i ojačati u dane iskušenja i bola u telu. Još malo vremena i bićemo isti kao Gospod Isus; tada neće biti nikakvog stradanja: bol, natečeni udovi, mračni pogledi, slaba srca. Starci neće više biti samo kao nemoćna grupa, niti bolesnici kao gomila koja je u agoniji. „Koji će preobraziti naše poniženo telo da bude jednako telu slave Njegove“! Slavno vaskrsenje u kojemu će se i nase telo odmoriti.

12 April – On se više ne seća

“Jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i grehe njihove neću više pominjati.” (Jeremija 31:34)

Kad upoznamo Gospoda, primamo oproštenje greha. U Njemu nalazimo Boga punog blagodati, koji briše sva naša bezakonja. Kako je to divno otkriće i kako divno glasi ovo obećanje: “i grehe njihove neću više pominjati.“ Da li Bog može zaboraviti? On kaže da ih više neće pominjati i kad On to kaže, to je tako. On nas gleda kao da nismo nikad ni grešili. Veliko Otkupljenje toliko delotvorno ukljanja greh da on više ne postoji u Božijem umu. Vernik je sada prihvaćen u Gospodu Isusu Hristu, kao što je bio Adam pre nego što je sagrešio; čak i više od toga, mi sada oblačimo Božansku pravednost, dok je Adam imao ljudsku pravednost.

Naš veliki Bog se više neće sećati naših greha da bi nas kaznio, i neće nas manje voleti zbog njih. Kao što je jedan dug prestaje da bude dug jednom kad je isplaćen, isto tako i Bog gleda na naše grehe kao da su u potpunosti pomireni. I ako smo sa pravom žalosni i plačemo zbog naših greha, jer smo veliki deo našeg zivota proveli u grehu, ipak se trebamo radovati jer ti gresi neće biti pominjani. To nas čini da mrzimo greh. Oproštenje kroz blagodat nas čini da više pazimo kako ne bismo ožalostili našeg Boga kroz neposlušnost.

11 April – Prisno zajedništvo

“I neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda; jer će me znati svi od malog do velikog” (Jeremia 31:34)

Možda ne znamo puno stvari, ali znamo Gospoda. Danas ovo obećanje je postalo tvoje iskustvo i to nije mala stvar. Najmanji vernik poznaje Boga kroz Gospoda Isusa. Možda ne potpuno koliko bi želeo da Ga poznaje, ali u svakom slučaju poznaje ga. Mi ne samo da znamo doktrine o Njemu, nego i poznajemo Njega. On je nas Otac i Prijatelj i mi smo u ličnom zajedništvu sa Njim. Možemo reći: “Gospod moj i Bog moj!” Imajući tako prisno zajedništvo sa Njim proveli smo puno vremena u svetom zajedništvu sa Njim. Mi nismo više stranci nešem Bogu; i tajna Gospodnja je sa nama.

Ovo je više nego što bi mogla priroda da nas nauči. Krv i telo nam nisu otkrili Boga. Isus Hrist je otkrio Oca našim srcima. Ako nam se, dakle, Gospod sam otkrio, zar nije to izvor svakog znanja? Poznavati Boga je život večni. Čim smo ušli u zajedništvo sa Bogom imamo dokaz da smo nanovorođeni. O, dušo moja, raduj se u ovom saznanju i proslavljaj svoga Boga celog ovog dana!

10 April – Pogledaj i ziveces

“I Gospod reče Mojsiju: Načini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa će ozdraviti.” (4 Knjiga Mojsijeva 21.8)

Ovo je slava slika Jevanđelja. Gospod Isus ubrojan sa grešnicima visi pred nama na krstu. Jedan pogled ka Njemu će nas izlečiti u momentu od ujeda greha: “Svako ko pogleda na Njega će živeti”. Neka čitaoc kome je žao zbog njegovih greha obrati pažnju na ove reči: “Svako ko pogleda na Njega će živeti” i videće da su istina. Ja sam doživeo ovo iskustvo: pogledao sam na Gospoda Isusa razapetoga i u tom momrntu sam bio isceljen, znam da jesam. Čitaoče, i ti ako verom gledaš na Njega, živećeš. Možda si i ti shvatio da si zaražen sa tim otrovom greha, i ne vidiš nikakvu nadu; ali znaj da nema druge nade osim ove. Ovaj “protivotrov” je siguran: “neka pogleda u Njega, pa će ozdraviti.”
Zmija nije bila podignuta u pustinji kao atrakcija za posmatranje zdravim ljudima; nego je bila posebno namenjena onima koji su bili ujedeni. Gospod Isus je umro kao stvarni Spasitelj stvarnim grešnicima. Ako te je ujed otrovne zmije učinio pijanicom, lopovom, poročnim čovekom, lažlivcem, samo jedan pogled na velikog Spasitelja, izlečiće te od tih bolesti i učiniće da živiš u svetosti i zajedništvu sa Bogom. Samo pogledaj i živećeš.

9 April – Vrhovno mesto Biblije

“Velik mir imaju oni koji ljube zakon Tvoj, i u njih nema spoticanja.” (Psalam 119:165)

Da, istinska ljubav prema Svetoj Knjizi nam donosi veliki mir od velikog Boga i biće nam velika zaštita. Njegova reč neka nam stalno bude društvo, i ona će doneti u naša srca duboki mir koji ne bi mogli dobiti sa druge strane. Duh Sveti deluje kroz tu reč kao Utešitelj čiji dobar uticaj dolazi kako bi izgonio sve oluje iz naših duša.

Ništa ne može biti kamen spoticanja onome u kome Reč Božija bogato živi. On svakodnevno uzima krst, i to postaje za njega zadovoljstvo. On je spreman za oganj kušnje, i nije iznenađen ako ga ta vatra slama. Njega ne spotiče prosperitet kao što mnoge druge spotiče, niti je skrhan nepovoljnim okolnostima kao što drugi jesu; jer on živi iznad promenljivih okolnosti spoljašnjeg života. Ako Bog postavi pred njega neki veliki test vere, za koji bi drugi rekli: “ovo je previše, ko može izdržati?”, vernik ga prihvati bez gunđanja, jer su poteškosće koje dolaze u njegov um nadvladane strahopoštovanjem koje ima prema zakonu Gospodnjem, koji je za njega vrhovni autoritet pred kojim se on rado klanja. Gospode, usadi u nas danas ovakvu ljubav, takav mir i pokoj.

8 April – Očuvani do završetka rada

“A onu noć stade Gospod pred njega i reče: Ne boj se, Pavle, jer kao što si svedočio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedočiti.” (Dela Apostolska 23:11)

Jesi li svedok za Gospoda i trenutno se nalaziš u opasnosti? U tom slučaju, seti se da nećeš umreti dok ne završiš svoj rad. Ako Bog trazi da Mu budes još svedok, živećeš da bi svedočio. Ko je taj koji bi mogao uništiti posudu koji Bog želi još koristiti?

I ako nema više posla za tebe da radiš za svog Gospodara, što bi se bojao zbog toga što te zove k Sebi, stavljajući te na taj način van domašaja neprijatelja? Tvoja glavna briga treba da bude da služiš kao svedok Gospoda Isusa, i niko i ništa te ne može zaustaviti dok taj posao nije završen, zato budi smiren. Ako si izrugan, nepravdano optužen, ako su te prijatelji ostavili, ili izdali oni u koje si imao najviše poverenja, ili šta god drugo došlo na tebe, Božiji plan sa tobom neće biti ugrožen. Gospod će ti se objaviti u noći tvoje tuge i reći će: “Trebaš mi biti svedok”. Budi hrabar i ispunjen radošću u Gospodu.

Ako ovo obećanje nije za sad, možda će biti za vreme koje će uskoro doći, prisvoji ga! Seti se da se moliš za misionare i one koje su progonjeni, kako bi ih Bog sačuvao dok ne završe njihov posao na zemlji.